Zašto su neki filmski preokreti bolji od drugih

Ovo je jedna od mojih teorija iz mladosti (izvinjavam se onima koji su je već čuli).

Između kvaliteta filma i kvaliteta preokreta ne mora da postoji korelacija. Koliko je film dobar zavisi i od glumaca, muzike, efekata, od toga da li, dok ga gledaš, grickaš kokice ili kikiriki itd. Preokret je samo jedan od elemenata, ali dosta bitan.
Filmski (mogu i književni) preokreti se najpre klasifikuju u dve katekorije: predvidljive i nepredividljive. Predvidljivi preokreti su oni kod kojih se kraj naslaćuje već posle prvih petnaest minuta, a potpuno je izvestan posle dvadeset i tri ("Pravedno ubistvo" je dobar primer). Njima se ovde neću baviti. Ne zaslužuju to.

Nepredvidljivi preokreti su nesto kompleksniji. Moguće ih je podeliti u tri potkategorije:
1. "Golo govno preokreti"
2. "Tu i tamo preokreti"
3. "Jebački preokreti"

1. "Golo govno preokreti"
Primeri: Psiho, Dežurni krivci.

Gledaš film, radnja je prilično zanimljiva, praviš neke svoje teorije o mogućem kraju, i odjednom BAM! Kevin Spacey je Keyser Soze! Pa čekaj, pa stani, pa kako, otkud sad to? U takvim trenucima obično započnem zamišljeni razgovor sa scenaristom:

Ja: Zašto mi nisi dao neki trag?
Scenarista: Da sam ti dao, onda bi provalio kraj.
Ja: To je zato što ti je priča tanka. Nisi mogao da smisliš priču sa konzistentnim tokom pa si pribegao najlakšem rešenju i napravio kraj koji je celokupnu prethodnu radnju učinio potpuno nepotrebnom.
Scenarista: Ma, jedi mi govna!

2. "Tu i tamo preokreti"
Primeri: Testera, Šesto čulo

Gledaš film, radnja je prilično zanimljiva, praviš neke svoje teorije o mogućem kraju, i odjednom BAM! Taj lik što ih je vez'o lancima je tu u sobi sa njima sve vreme! Ponovo pomisliš "pa kako sad tako odjednom", ali onda ti kažu da to i nije baš toliko odjednom. Naime, već su ti negde u toku filma rekli da on voli da bude u sobi, a i otvorio je oko u onoj sceni u bolnici :) Ovakvi preokreti nisu ništa novo. Odavno ih koriste pisci (Agata Kristi, na primer, u svakoj knjizi), ali tek kad su došli na film su postali efektni. Kad čitaš knjigu dve nedelje, pa ti na dvestotoj strani Poaro kaže kako mu je za rešavanje slučaja bilo najvažnije nešto što mu je neka služavka rekla na dvadesetoj strani, ti nemaš pojma o čemu on govori. Ali, kad ti na kraju filma, koji traje dva sata, ponove efektno snimljenu scenu sa nekim zumiranim ćelavim likom kako otvara oči, sigurno ćeš je se setiti. Međutim, ni ovi preokreti nisu naročito dobri. Mogu biti jako interesantni ako te scenarista baš zajebe (npr. ako se ispostavi da glavni lik uopšte ne postoji), ali to suštinski ne menja stvar. Od tebe je sakriven ogroman deo priče, a dobio si kosti. Razgovor sa scenaristom ide ovako:

Ja: Zašto mi nisi dao neki trag?
Scenarista: Dao sam ti, rekao sam ti dosta stvari, sad, to što ti nisi uspeo da ih povežeš je tvoj problem.
Ja: Nisi. Tvoj preokret ustvari nije ništa bolji od onog kod scenariste od gore, samo si ti bolji manipulator. Kad si završio scenario, vratio si se i na random mesta ubacio pun kurac lažnih tragova i dva-tri prava, na osnovu kojih niko ne može skontati kraj. Na kraju filma si ponovio te tragove i izazvao "aha efekat" kod publike. Sve u svemu, prilično loše.
Scenarista: Ma, jedi mi govna!

3. "Jebački preokreti"
Primer: Uljez (pogledaj pre nego što nastaviš da čitaš)

U ovakvim filmovima uvek pratiš nekog lika koji je žrtva neke zavere. Optužuju ga za neku gadost, vijaju ga, proganjaju... On je dobar, pažljiv i brižan, a oni su ružni, prljavi i zli. Međutim, na kraju se ispostavlja da je naš junak ružan i zao, a da su ovi što ga vijaju pošteni. Pravog preokreta, preokreta u radnji, ovde ni nema. Jedini obrt se desi u tvoj glavi dok ga gledaš film. Preokret se desi se zbog načina na koji je ti servirana radnja i tvog paranoičnog uma. Preokrete u radnji je užasno teško napraviti, a da se od gledaoca ne sakriju neke jako bitne stvari. Gledaoci očekuju da će film završti obrtom, i, ako im daš mnogo informacija, predosetiće obrt mnogo pre kraja filma. Međutim, kod ovakvih preokreta te elegantno puštaju da ti sam od sebe, zato što ne veruješ u zvaničnu verziju događaja, izmisliš preokret. Razgovor sa scenaristom:

Ja: Što mi nisi dao neki trag.
Scenarista: Kako nisam jebote! Dao sam ti kompletnu istinu odmah na početku filma i ponovio je još pedeset puta tokom filma.
Ja: Ma, jedi mi govna!