4.3.10

Zašto je psovanje ok, a zašto nije

Zbog teme posta, u tekstu ima mnogo psovki, pa se ne preporučuje deci, trudnicama i sveštenicima.


Psujem kao kočijaš (jebem li mu kobilu :), te smatram sebe dovoljno kompetentim da o psovanju govorim. Najradije bih odmah na početku rekao da je psovanje sjajna stvar i da tu završio, ali to ne bi bilo dobro iz najmanje dva razloga. Kao prvo, to bi bila sprdnja od posta, a kao drugo, ne treba verovati autoritetima već samo dokazima. Ili što bi rekao moj omiljeni filozof: "Pacijenti lažu, simptomi ne". Zato ću ovde pokušati da podvojim ličnost na polovinu koja Za psovanje i polovinu koja je Protiv psovanja i da vodim dijalog sam sa sobom. Pa da počnemo:


Protiv: Psovanje je pre svega nepristojno. U psovkama se, po pravilu koriste "ružne" reči koje ne priliče nikome.

Za: Ružne reči?

Protiv: Stavio sam reč ružne pod navodnike, retardu. Mislim na nepristojne, tabu izraze.

Za: Aha. Praviš grešku u startu. Postojanje, što ti kažeš, "ružnih reči" je samo dovoljan, ali ne i potreban uslov da bi neki izraz bio psovka. I nije problem što se koriste izrazi koji su tabu, već što su tabu pojmovi na koje se te reči odnose. Tabui su samo još jedna društvena norama, glupa kao i sve ostale. Dakle, mislim da će većina ljudi za rečenicu: "Vodim ti ljubav sa gospođom majkom" reći da je psovka, iako je formalno i više nego pristojna. Zbog toga su patetični svi pokušaji veštačkog upristojavanja psovki, bilo da se uvode neke smešne i besmislene zamene nepristojnoj reči: "Izem ti ovaj džojstik", bilo da se nepristojna reč jednostavno izostavi: "Majku mu".

Protiv: Hoćeš da kažeš da bi reći "Jebem ti ovaj džojstik" imalo više smisla? To je drugi problem sa psovkama. Ili su totalno besmislene, kao ova iz prethodne rečenice, ili su kretenske laži. Na primer, neko može da kaže da ti jebe mater, iako je tvoja mater na prekookeanskom brodu negde u Atlantiku a on sa tobom u Donjoj Babušnici. Dakle, više je nego očigledno da je ne jebe. Tako očigledne laži možeš da izgovoriš samo u formi psovki i nikako drugačije.

Za: Društvena evolucija je izabrala formu u kojoj će se izražavati takva vrsta emocija.

Protiv: A maločas si hejtovao društvene norme.

Za: Hehe, uhvatio si me na krivoj nozi. Malo sam se zaleteo kada sam rekao ono gore. Kada te, na primer, džojstik malo nervira, možeš da kažeš da smara, ili da ga mrziš, ili već nešto takvo. Ali ako se jače iznerviraš, moraš da na neki način to da pokažeš. Ponekad reći "u peršun" jednostavno nije dovoljno.

Protiv: Ne vidim kako je rečenica "Jebem ti ovaj džojstik" postala smislenija i istinitija, ako si ljut.

Za: Glupo je udubljivati se u formalno značenje psovki. Ova je trebala da prenese informaciju da si jako ljut i da je džojstik taj zbog kog si ljut. Psovka je samo način da se te informacije šifruju.

Protiv: To bi mogao da prihvatim kada bi se psovalo samo kada je neko stvarno nečim razdražen. Ali nije tako. Psuje se non stop. Možeš psovati i ako se šališ, i ako si umoran, i ako plačeš... Mislim da je psovanje samo način da se izraze osobe koje nisu dovoljno rečite, pribeže mu se usled nedostatka elokventnosti. Za mene uvreda ima mnogo veću težinu i od najodurnije psovke ("Pogani skote bez časti" je jače od "Jebem ti detence krvavo"), ali da bi napravio dobru uvredu, moraš razumeti šta ti u stvari smeta, i moraš to znati izraziti. To nije ni malo lako. Lakše je uzeti u usta nečiju majku ili decu, i rešiti to za sekund.

Za: Već sam rekao da je glupo gledati šta neka psovka formalno znači. Ovo je korisno jedino kao indikator za idiote. Kad nekog upoznaš, prvom prilikom mu opsuješ majku, pa gledaš hoće li se naljutiti. Neke od psovki ni ne predstavljaju uvredu. Na primer, kad kažeš "Jeb'o te bog" ti tehnički ni nisi opsovao boga. Opsovan je uvek onaj koji je jeban, a ne onaj koji jebe :) (Kad se kaže "jebo ti pas mater", psuje se mater, a ne pas). Psovanje je odavno postalo deo očekivanog ponašanja. Potpuna apstinencija od psovanja, deluje usiljeno i neprirodno.

Protiv: Ko kaže da ne može da se susdrži od psovanja ili laže, ili ne poznaje dovoljno sebe. Da li psuješ u crkvi ili na ispitu?

Za: Ne idem baš u crkvu, a u ovom roku ni na ispite ne idem baš često. Nego, koju pizdu materinu se uopšte mi raspravljamo oko psovanja. Jesmo mi delovi ove iste jebene ličnosti ili nismo? Ajmo negde na pivo, popizdeću više od ovoga.

2 comments:

  1. kazu da je zacetak sizofrenije kada pocnes da pricas sam sa sobom (i predsobljem)

    ReplyDelete