"U mračnom krateru na tamnoj strani Meseca obitava čudno stvorenje. Tamno-zelene je boje, visoko 15cm, skoro pa loptastog oblika. Umesto da diše, energiju dobija od svemirskih vetrova. Hermafrodit je i izuzetno je dugovečno. To stvorenje se zove Uber Žaba!"
Pitanje na koje hoću da odgovorim u ovom postu je: "Zašto u boga veruju milijarde ljudi, a u Uber Žabu samo jedan čovek (ja, naravno)?" Ne može se, naravno, eksplicitno pokazati da bog ne postoji (najviše što je moguće reći je da je verovatnoća da bog postoji jednaka nuli). Ali zar to ne važi i za Uber Žabu? Zapravo, rekao bih da je mnogo verovatnije postojanje Uber Žabe od postojanja boga. Uber Žaba nije ni blizu toliko ekstravagantno biće. Uber Žaba nije stvorila svemir, ne prati i ne usmerava sve što se u njemu dešava, ne šalje sinove na Zemlju u samoubilačke misije. Ne, ona samo sedi u svojoj rupetini na Mesecu. Pa da vidimo šta to bog ima, a Uber Žaba nema.
Kao prvo, za razliku od Mojsija, Muhameda i sličnih, ja pošteno priznajem da sam priču o Uber Žabi izmislio. Kontam da mi ionako niko ne bi poverovao kad bih rekao da mi je priču izdiktirala Uber Žaba lično, dok sam bio u transu. Njima se, međutim, veruje.
Dalje, njihove priče su duže. Mene je mrzelo da previše lupetam, a i moram spremati ispit, dok su oni imali sve vreme ovog sveta. Živeli su po 800-900 godina, jel, pa što ne bi potrošili 5-6 da napišu knjigu.
Njihove priče su nastale davno. Tada kritička misao nije bila jako popularna, verovalo se u sve i svašta. Danas, međutim, su samo deca u stanju da poveruju u sve i svašta, a odrasli traže dokaze. Na moju nesreću, deca se uče da veruju u boga, a ne u Uber Žabu.
Priče čuvenih proroka su stilski bolje odrađene. Ja u svojoj ne koristim rečenice tipa: "I oseti Uber Žaba vetar kosmički na licu svome. I oseti da godi joj i da je dobro."
Na osnovu moje priče neko bi mogao da napravi foto-robota Uber Žabe. Poznat je njen izgled, mesto obitavanja pa čak i seksualna orijentacija. Previše toga sam otkrio pa nema mnogo mistike, a mistika privlači.
Učenje o Uber Žabi nije ni od kakve koristi vladajućima, pa ga ne forsiraju (vidi prethodni post). Religija kojoj je Uber Žaba vrhovno božanstvo nema nikakvu infrastrukturu. Nemamo hiljade ekscentrično odevenih likova koji žive u ogromnim zdanjima, propovedaju, plaše, prete i ne plaćaju porez.
Uber Žaba nikad nije rekla da je vlast od nje data. Ustvari, Uber Žaba nikad ništa i nije rekla.
Danas u svetu postoji mnogo "praktičnih vernika" koji se vode čuvenom Paskalovom diskusijom o bogu. Naime, Paskal razlikuje četiri slučaja: bog može da postoji i da ne postoji, a čovek može da veruje ili ne veruje u boga. Ako bog ne postoji, potpuno je svejedno da li verujemo u njega ili ne; ako bog postoji i čovek veruje u njega - sve je super. Ali ako bog postoji, a čovek ne veruje u njega - najebo je kad umre. "Zato je", kaže Paskal, "bolje ne rizikovati. Veruj u boga. Ništa te ne košta, a može mnogo da znači." Pragmatično, nema šta! Nažalost, ovaj praktični argument se ne može upotrebiti da bi se neko naveo da počne da veruje u Uber Žabu. Zašto? Pa jer Uber Žabu zabole da li neko veruje u nju ili ne. Kako god, ona nastavlja da sedi u svom krateru. Ironično, u Uber Žabu se ne veruje jer nije osvetoljubiva.
Dakle, svi razlozi za popularnost boga, a relativnu anonimnost Uber Žabe se svode na percepciju, naviku, običaje, manipulaciju i marketing. Sledi da je u najmanju ruku licemerno verovati u boga, a istovremeno ne verovati u Uber Žabu. Ko veruje u jedno mora i u drugo. Onda, veruješ li...?
