Zašto je Staljin voleo Dražu

Pre sedam-osam godina pročitao sam duhovitu knjižicu "Marfijev zakon i njegove posledice u nauci" (ili tako nešto). Jedan od citata iz te knjige koji mi se tada zaboo u glavu je: "Ako činjenice ruše tvoju teoriju - zanemari ih". Ovih dana čitam "Dokaze i opovrgavanja" gde se vidi da su se matematičari u prošlosti često ponašali kao da se rukovode ovom "idejom". Menjali su definicije pojmova, na silu stavljajući van zakona kontraprimere, samo da bi njihove teoreme nastavljale da važe. Pomislih, kada je ovako nešto moguće u matematici koja je potpuno čista, pouzdana i savršena zašto ne bi bilo moguće na primer u istoriji, koja je ionako 90% laž. I eto ideje! Pogađate, danas ću ja malo da menjam istoriju. Međutim, ja neću raditi ono što rade primitivni manipulatori istorije (i manipulatori istorijom), koji je menjaju samo da bi nekako navukli vodu na svoju vodenicu. Ne, moje izmene će imati kvalitet o kojem oni mogu samo da sanjaju. Al' o tome malo posle. Da vidimo prvo u čemu je problem.

Svi znamo da su u drugom svetskom ratu Titovi partizani i Sovjetski savez bili na istoj strani, a da su Mihailovićevi četnici i Britanija i Amerika bili na istoj strani (makar tokom većeg dela rata). Jel tako? Pa ne znam baš, izgleda da malo ko to zna. Nedavna poseta ruskog predsednika Srbiji je ovo lepo pokazala. Na jednoj strani smo imali razne levičare, liberale (u američkom smislu reči), neokomuniste, NGO-ove i sličnu "poštenu inteligenciju" (pescanik, e-novine...) koji svi odreda obožavaju Tita, "veliki su poštovaoci narodnooslobodilačke borbe" (Biljana Srbljanović), dok istovremeno obožavaju Zapad i preziru sve što ima bilo kakve veze sa Rusijom i Rusima. I ne, ne uviđaju u tome nikakav problem. To što su upravo Rusi instalirali Tita na vlast, onako usput, dok su pičili za Berlin, uglavnom prećutkuju. Sa druge strane imamo razne nacionaliste, naciste, disidente i slične "desne mislioce" (nspm, stormfront ...) koji do imbecilnosti vole četnike, ali i majčicu Rusiju. I ne, ni oni u tome ne vide problem. To što su upravo Rusi na vlast doveli čoveka koji je rokno njihovog ljubljenog Čiča Dražu, prećutkuju. Ima li neko ko nije među ovima. Pa ima. Nešto hardcore komunista, svi sa 80+ godina, kojima na zidu još visi Staljinova slika, a unucima neće da daju 50 dinara od svoje boračke penzije da ne bi kupili ono imperijalističko smeće - coca colu. Ima tu i nešto konzervativaca i liberala (u evropskom smislu) koji potiču iz četničkih porodica, kod kojih se u kući tajno slušao "Glas Amerike". Oni ne vole ni Tita, ni Staljina, ni Kastra, ni bilo kog komunistu (katalksija , na primer). Međutim, broj ovakvih komunista i konzervativaca u Srbiji danas je mali. Začudio bih se i ako je šestocifren. Dakle, ogromna većina ljudi ima problem sa konzistentnošću svojih političkih stavova.

Šta ja predlažem da bi se rešio ovaj problem ogromne nekonzistentnosti? Predlažem da promenimo istoriju. Istorija ionako postoji samo u knjigama i kada se tamo izmeni, gotovo je. Dakle, tehnički deo rešenja nije neki problem. Treba napisati novi udžbenik iz istorije za osnovnu školu i spaliti arhive. Dva sata posla... A šta da piše u tom novom udžbeniku? Pa, da je Tito bio, recimo, britanski čovek, a Draža ruski. Ovako nekako:

"Posle kratkotrajnog aprilskog rada 1941. godine Nemačka i Italija su okupirale Jugoslaviju. Kralj i vlada Slobodana Jovanovića beži najpre u Grčku, a zatim u Moskvu, gde im je predsednik Staljin pružio gostoprimstvo, srećan što može da pomogne. Kasnije te '41. Dragoljub Mihailović se sa grupom oficira povukao na Ravnu Goru i tamo osnovao svoj četnički pokret uz blagoslov izbegličke vlade u Moskvi i predsednika Staljina. Negde u to vreme je i komunistička partija sa Titom na čelu počela da se bori sa okupatorom. Od starta su mu snažnu podršku pružali Čerčil i Ruzvelt (Ruzvelt ispočetka ispod žita, pošto SAD još nisu ušle u rat). Ispočetka su malo ratovali zajedno, kasnije i jedni protiv drugih. Ključni dogadjaj sa sudbinu građanskog rata u Jugoslaviji se dogodio novembra 1943. u Teheranu, kada su Čerčil i Ruzvelt preglasali Staljina i odlučili da se drugi front otvori na Balkanu. Do iskrcavanje Britanaca i Amerikanaca u Dalmaciji dolazi 6. Juna 1944. (možda ste gledali film o tom iskrcavanju: "Spašavanje redova Rajana"). Sad kad je Tito imao saveznike iza svojih leđa, Draža nije imao nikakve šanse. Izgubio je u građanskom ratu, uhapšen je i streljan par godina potom, dok je Tito postao prvi predsednik Jugoslavije."

I eto, to je to! Kao što se vidi, ovde se niko ne izdiže i niko ne spušta, samo se istorija malo prilagođava sadašnjosti, da bi sadašnjost bila bolje izbalansirana. Istoriju ionako uvek pišu pobednici, a ovde bi svi bili pobednici. I levi i desni i svi između.

A šta je sa pitanjem iz naslova posta? Zašto je Staljin voleo Dražu? Pa, nemam pojma, ali očigledno jeste...